1. Uvjek uživam kada radim intervju sa vama, najviše zbog toga što jedna od glavnih karakteristika vaših intervjua (odgovora), je to što ste uvjek do srži iskreni, ponekad i na vašu štetu i to što nikad ne kalkulirate sa odgovorima. Okud potreba za toliku iskrenost?

Potreba za iskrenošću je u suštini potreba za znanjem. Samozavaravanje prija, ali na kraju ipak pokaže svoj dorijangrejovski lik sa tavana, jer istina ima nezgodnu osobinu da se pojavljuje iznenada, što se više gura od sebe, ona kasnije navali sa većom žestinom i neumoljivošću.

Život je prekratak da bih ka proveo u nesporazumu sa samim sobom i svojom okolinom.

2. Na zadnjem vašem koncertu na kojem sam bila, vašim pesmima ste dali sasvim novi zvuk, novi aranžman, što je bilo pravo osveženje, (ne da predhodno pjesme nisu bile savršeno dobre), čime se vaš nastup mogao odlično uklopiti i na Skopskom jazz festivalu. Čime ćete nas ovaj put iznenaditi na vašem nastupu na Pivo festu 18-og septembra?

Mnogo je različito svirati pred publikom koja se napila piva i došla na provod, nego pred zahtjevnom jazz publikom.

Na vašarima ove vrste, važan je show. A ja sam showmen amater, meni zavisi kvalitet  show-a od mnogih faktora, šta sam jeo, dal mi se ide u wc, jesam li umoran, naspavan, sit, gladan, sexualno frustriran ili zadovoljen, pa show ne mogu da garantujem.

Ali kvalitetnu svirku mogu… a ostalo zavisi od nebesa.

3. Za 22 godina koliko ste na muzičkoj sceni, objavili ste 19 albuma, pri tom eksperimentisali ste sa raznim muzičkim pravcima, praveći neverojatne kombinacije. Zadnje nešto na čemu ste radili je alternativni jazz fusion. Produžićete da se krećete u tom pravicu ili opet ćete nas iznenaditi sa nečim novim?

Radim sada opet nešto potpuno novo, radim praistoriski jazz. Uz pomoć mojih prijatelja iz svijeta nauke, arheologije, antropologije, lingvistike, etnologije, pokušavam da proniknem u muziku Neolita, mlađeg kamenog doba, kada je čovjek prestao da bude samo lovac i sakupljač, jer je ledeno doba polako prolazilo, već je mogao da se skrasi na jednom mjestu i da uzgaja hranu.

Ansambl Vinchanci, koji sam skoro oformio, još je u fazi pripreme, ali sa velikim nestrpljenjem očekujem kada ćemo moći da se pretstavimo publici. 

4. U vašim pesmama i kolumnama najčešće pišete i govorite o slobodi, prije svega o slobodi intelekta kao baza, osnova za sve vidove slobode, a preko ironije i satire skrećete pažnju na aktuelne političke, ekonomske, ekološke probleme... Ali se čini da je bunt koji je bit rok muzici zaludan?

Adolescentski bunt u rok muzici je pitanje hormona, a ne stavova, pa je logično da kada čovjek sazri, napusti taj jalovi diskurs.

Sloboda se osvaja znanjem, prije svega.

5. U makedonskim medijima najavljena je vaša saradnja sa makedonskom pevačicom Kaliopi? O kakvoj saradnji je reč?

Dopalo mi se kako Kaliopi pjeva, i kako nosi te pjesme, kako ih prezentira i producira, pa sam uradio jedan tekst i pomogao malo oko arr. za jednu numeru. Mislim da bi takvih saradnji trebalo biti više, kvalitetni autori bi trerbali da zaborave malo na svoju ličnu sujetu i da češće izmjenjuju senzibilitet sa svojim kolegama.

6. Internet kako medium nosi veliku prednost za muzičare, dok vaše strane kolege imaju veliku finansisku korist od samopiratiranja, od reklama postavljenjih na njihovim sajtovima, vi i vaše balkanske kolege još uvjek ne koristite taj potencijal. Zašto?

Zato što nesposobni balkanski političari još nisu potpisali ugovore za PayPal, system digitalnog online plaćanja.

 

7. Uvjek kažete da Internet preuzima vodstvo u edukaciji mladih, što u principu je dobra stvar, jer informacija je moć, ali tu ima i loših strana, a to je površnost u znanju.

U svemu ima loših strana. I kad se rodite, loša strana je što jednom morate da umrete.

Od površnosti ili temeljnosti pojedinca zavisi da li će on da gleda sojke na FB po čitav dan,  ili da prati ozbiljna online predavanja iz svih mogućih oblasti.

8. Prvo ste napravili kafu na solarnu energiju, a nakon nekog vremena ste ispekli i kobasice i ćevapčiće na Skalameriju koja se zove solarni roštilj koji je napravio vaš prijatelj Zoran Matijević. Recite ni nešto više o tom "sungrill-u", o njegovoj efikasnosti?

Na Adresi www.sungrill.ch  možete da ga vidite.

Ideja je koristiti sunce, kao najveći izvor energije na zemlji, za naše potrebe.

Na zemljiu za 24 h padne toliko energije sa sunca, koliko čovječanstvo ne može da potroši za godinu dana. Samo je problem što je ta energija besplatna, ne može da se naplati, pa biznismeni nisu zainteresovani.

9. U februaru ove godine ste legli posred Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu i zaustavili promet u znak protesta protiv seče starih platana, za vreme protesta ste i zaplakali, čak i tražili da vas uhapse. Ali skoro da niko nije sledio vaš primer, iako je bilo puno ljudi na Bulevaru. U čemu je štos, ljudi nisi zainteresovani za očuvanje prirode, ekologija im je na zadnjem mestu... ili je u pitanju nesto drugo?

Pa, ja sam brinuo o platanima, ali su ljudi koji žive tu očigledno radije vidjeli da se ulica renovira, tu sam naučio lekciju da malo manje treba da brinem tuđe brige. Ipak, i dalje mi je žao drveća, jer je ulica mogla da se renovira i bez sječe.

10.  Gluma vam nije nepoznanica. Glumili ste u filmu "Bumerang" snimljenom 2001. godine u režiji Dragana Marinkovića, a ove godine ste bili vitez u filmu „Mit o Sizifu” Filipa Gajića. Kako vam se dopalo to iskustvo?

Gluma je zgodan posao jer za pravo ne moraš da misliš mnogo. Kao neki manekenski posao samo poziraš, jedino što treba je da zapamtiš tekst, zato mi je i bilo veliko zadovoljstvo da glumim mutavoga u filmu boomerang, tu stvarno nisam morao da mislim ni o čemu.

Nadam se da će još biti filmova u kojima će me neko zvati da glumim mutavoga, ili nekog veoma ćutljivog čovjeka. Atmosfera na snimanju je vrlo zanimljiva, tu su zgodne glumice koje se presvlače, pa su čovjeku pune oči ljepote.

11.U zadnje vreme omiljen citat vam je - "Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može vishe da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju sopstvenu korist od očigledne štete." (Ivo Andrić). Čini se da je ovaj citat postao vaš odgovor na mnoga pitanja.

Pa da, demokratija u primitivnim društvima kao što su ova naša, balkanska, pretvorila  se u diktaturu glupih. Pošto su glupi u većini, i po pravilu veoma disciplinovani glasači, vlast se formira po njihovom ukusu. A kuda oni mogu da odvedu drzavu, to smo već vidjeli.

Od moćne, bezbjedne i bogate SFRJ, u kojoj je bilo mjesta za sve nacije, vlast izabrana po ukusu glupe većine, uspjela je da napravi ovo što sad imamo, siromaštvo i podjele među radnim narodom i afere, korupciju i kriminal svake vrste među elitom.

Zašto politička elita uporno odbija da popravi sistem glasanja, gdje ce funkcionalno nepismenima jednostavno biti nemoguće da pravilno ispune listić? O čemu pravilno može da prosudi nepismen čovjek u 21. vijeku? Treba li stvarno kandidat po njegovom ukusu da zauzima mjesto u parlamentu? Kome to odgovara?

Jasno je da vlasnicima kapitala odgovara što gluplja vlast, da bi lakše mogli da otimaju, ali… Može li ovako neoprezan i lakonski demokratski izborni sistem iznjedriti dovoljno sposobne vlade koje će tome stati na put?