Sajt B 92 (rubrika život)
novinar Mile Bijelić


Nedavno ste snimili spot za pesmu „Urbano, samo urbano“ sa aktuelnog albuma „Hipišizik metafizik“. Interesantno je da je ovaj spot imao prvo premijeru na internetu, a tek kasnije i na TV-u. Zbog čega?

Zato sto moja publika sjedi ispred kompjuterkog ekrana, rijetko ispred Tva, koji je , kao tehnoloski prevazidjen, prepusten penzionerima i  sportskim navijacima.

Šta  vi podrazumete pod urbanim: uvozno pivo, brodske podove, podno grejanje….ili je nešto drugo u pitanju?

Ironija je legitmina tehnika u poeziji, treba biti oprezniji pri iščitavanju.



Da li  mi danas živimo u svetu poremćenih vrednosti?

Da. Zbog  ljubavi prema „luksizu“  sistematski režemo granu na kojoj sjedimo.



Poslednjih  dvadesetak  godina na ovim prostorima,  običan čovek je navikao da živi u haotičnom stanju. Postavlja se pitanje koliko će nam trebati vremena da se priviknemo na neki normalan život?

Vjerovatnije je da ćemo svojom glupošću proizvesti novi haos, čim se prethodni stiša.



U  jednoj vašoj staroj pesmi ste napisali „otiš’o je svako ko valja, ostala je „fukara i raja“. Jeli se u međuvremenu nešto promenilo?

Nije se ništa promijenilo. . Iz svih provincija najpošteniji, naobrazovaniji i najsposobniji  bježe glavom bez obzira u centra civilizacije, Od sposobnih ostaju samo oni koji radiježele da budu „pop u selu“ nego „prota u gradu“.



Mnogo radite. Imate dosta nastupa po celoj bivšoj Jugoslaviji…Da li vam ponekad ponestane energije za održavanje koncerata?

Ja pravim godišnje 50 svirki, prosječno jednom sedmično.  Moje popularne kolege prave po 250 svirki godišnje. Dakle, ja sam za njih penzioner.


Poslednjih godina kao da je rok muzika oterana sa TV ekrana. U našoj zemlji  ne postoji emisija koja je posvećena rokenrolu. Zbog čega je tako?

Tržišno nije zanimljiva.  Omladina se zanima ya Turbo folk, jer su sistematski zatupljivani preko medija.
Doduše i Rok je loš i dosadan, tako da pravu štetu trpi samo Jazz i klasična publika, za koje takodje nema rpograma na tvu. Srećom , tu je internet, pa niko i ne haje zbog toga.


Neki  kritičari su vam zamerili da na vašim albumima nedostaju „pesme“ . Kakav je vaš komentar na takve primedbe?

U pravu su.  Ima sasvim dovoljno autora koji prave „pesme“.  Ja ostajem pri svom izrazu.


Vi  ste poznati kao kum naziva „turbo folka“. Da li je to bio svojevrstan doprinos domaćoj pop kulturi?

Svetskoj valjda.  Turbo folk je svetski fenomen. Nije valjda da mislite da u Sakira i Madona nesto drugo?


Kako se rodila ideja za ekološki pojmovnik?

Hammer production je već imao gortvu ideju.


Kakve su reakcije javnosti?

Nemam pojma, meni se niko ne obraća.


Kolika je danas moralna odgovornost pojedinca, a kolika odgovornost društva za održiv razvoj naše planete, što se tiče ekologije, siromaštva…?

Meni se čini da bez ozbiljne diktature neće biti pomaka.



Šta može da učini mali čovek za dobrobit i opstanak naše planete?

Da podrži ekološku diktaturu.


Malo ljudi zna, da ste vi u bivšoj Jugoslaviji bili višestruki  viceprvak u jedriličarstvu.  Da li se i danas bavite ovim sportom?

Da.


Da li više volite da vas zovu vašim pravim imenom ili pseudonimom?

Kako ko.


Prateći svetske ekonomske trendove, smanjivanje nepotrebnih rashoda, vi ste oplemenili vaš vozni park. Kojom vrstom vozila?

Kupio sam fiću starog 30 godina, sredio, i ubacio plin.  Ukupan trošak 1000 eura, rezultat vrhunski.


Zašto baš tim vozilom? Zašto nije neka druga marka automobila?

Odnos cijene i kvaliteta je u ovom slučaju neprikosnoven.



Da li vi volite da šompigujete po velikim tržnim centrima?

Ne. Nikada nisam bio u tim hramovima turbofolka.