Dirigovanje U SKC-u se pojavljujete kao specijalni gost na jednom serioznom muzickom koncertu veceras, sto je nastavljanje jedne specijalne prakse u vasem slucaju, nakom one “kadence” u jednom klavirskom koncertu na “Kolarcu” od pre vise od deset godina. O cemu je, dakle, rec u ovom najnovijem vasem angazmanu?
Zapravo, ne radi se o “specijalnoj” praksi. Ozbiljnom muzikom se bavim kad god za to imam priliku. Naravno, ne onom “najozbiljnijom” ozbiljnom, vec onom eksperimentalnom, avantgardnom, minimalnom, svim onim simpaticnim eksperimantalnim formama nastalim u dvadesetom vijeku. U medjuvremenu sam napravio još nekoliko komada koji zadovoljavaju pomenute forme, medjutim, priroda medija je takva da se bavi mediokritetskim dogadjajima, namjenjenim mediokritetima, pa zato se valjda mediji i zovu medijima.
Imali ste koncert za usisivace, pamtimo i vase vece sa pisacim masinama od pre nekoliko godina, koliko uopste ima prilike i interesovanja eventualnih muzicara – saradnika i publike ovde za takvu vrstu projekata?
Pa meni je najvažnije da ja imam interesovanje. Što je manje publike, njihov odnos prema djelu je dublji, kvalitetniji. Naravno, imam srecu da je Mirosclv Savic, Mipi, moj dugogodišnji prijatelj opet postao uvažen kao muzicku urednik u SKC u, tako da svi uživamo u programu koji on donosi i postvalja. Ovaj koncert studenata je naravno mogao da prodje i bez mene, ja tu ne radim ništa narocito, dirigujem horom koji izvodi jednu mikro kompoziciju u šest glasova.
Medjutim, imponuje mi cinjenica da studenti i profesori akademije uvažavaju moj rad, pa zašto im onda, barem u sferi skretanja pažnje ne bih pomogao. Pri tom mi je sve zajedno izuzetno zabavno.
Kako razmatrate mesto elitne kulture danas, kakve je najzad i umetnicka ili “klasicna” muzika, u polju medijski izvanredno isturene popularne kulture? Treba li, drugim recima, da ona ipak zadrzi svoje posebno mesto, ili nema razloga da i seriozni muzicari ne postanu pop zvezde? Koliko je ova muzika prijemciva, po vasem misljenju, za ovakvu vrstu estradnih intervencija?
Sigurno da ne treba podilaziti ukusima. Ukuse treba formirati. Najmocnije predajnike na najvišim planinama Srbije okupirali su mediji ciji vlasnici nisu ni obrazovani ni kvalifikovani za vodjenje tako kompleksnog i odgovornog posla. Oni formiraju ukus nacije tacno prema svojim sopstvenim, ogranicenim aršinima.
Poslijedice cemo tek vidjeti.
Protagonisti elitne kulture svakako da treba da ignorišu ovakve medije. Prihvatajuci saradnju sa njima, daju im legitimitet.
Da li ste bili na Pavarotijevom koncertu i da li uopste posecujete “ozbiljne” muzicke dogadjaje i sta vas tu tacno zanima?
Nisam bio na Pavarotijevom koncertu, ono što on radi je zapravo pop kultura, pa izlazi iz moje sfere interesovanja.
Ponekad odem na Kolarac, kad se izvodi nešto temperamentno i moderno.
Takodje primjecujem i da beogradska Filharmonija ide krupnim koracima naprijed, da im je program svakim danom sve zanimljiviji.
Da ovog casa prihvatite ponudu da budete rektor Univerziteta umetnosti, sta biste prvo ucinili za mlade umetnike?
Ja nisam kvalifikovan za taj posao, pa ne znam šta im je najpotrebnije. Ali, siguran sam da ce im prijati ono što ce dobiti od SKC a, a to su redovni koncertni termini u velikoj sali, sa svim pratecim produkcionim zahtjevima, kao i redovne termine na radiju SKC. koji nema baš neku pokrivenost, ali , nadamo se boljem.
Još da dobiju i redovan termin na državnoj televiziji, bilo bi blagotvorno i za studente i za televizijske gledaoce.
Ovdje je problem što su oci ljudi koji odlucuju kratkovido uprte u “rejtinge gledanosti”.
Medjutim, rejtinzi se ispituju na toliko banalan nacin da je to smiješno. Ne znam koliko to obicni smrtnici znaju, ali gledanost se ispituje tako što se u tv aparate dobrovoljaca ubacuje takozvani “piplmetar” koji prati šaltovanje kanala i vrijeme zadržavanja na svakom. Zauzvrat od agencija za ispitivanje tržišta dobiju misker, peglu, stomak eliminator ili neku drugu glupost.
Na žalost, ta metoda mnogo više govori o profilu ljudi koji pristaju na ugradjivanje “piplmetara” i njihovom neizgradjenom ukusu nego o stvarnoj gledanosti programa. O tome bi agencije za istraživanje tržišta morale dobro da razmisle, u suprotnom, ostacemo vjecno taoci ogranicenih.
Takode, primjetio sam da vlast mnogo radije ulaže u nekretnine, zgrade, opremu, pa cak i da tu pretjeruju i razmecu se, a kad je sam umjetnik i njegov program u pitanju, tu su vrlo škrti i oprezni, kao da se plaše da ne ulože u nešto pogrešno, pa da onda politicki ne zglajzaju, Ovako, krkaju lovu u fasade, temelje, šalunge, armaturu, mermer, staklo, to im je valjda mnogo poznatiji teren od samog programa.
Pogledajte samo koliko je miliona skrkano u mermer JDP-a, a glumci su prinudjeni da reklamiraju kafu, pivo, deterdžent i uloške po šund televizijama da bi platili racune.
