Uz izlazak albuma Hišizik Matafizik pročitali smo u jednoj recenziji da ste među muzičarima koji se suočavaju sa autorskom krizom, koju prati i određeno pomanjkanje traženosti na ovdašnjoj i ex-YU sceni? Kako to tumačite posebno iz ugla da ste rasprodali prvi tiraž pomenutog albuma i da u kontinuitetu imate nastupe po ex-Yu i šire?
Apsurdno je to što govorite, jer zapravo za ovih 20 godina nikada nisam bio traženiji. Ostavimo sada lažnu skromnost. Ja nemam konkurenciju. Izgradio sam svoj poseban stil, koji se možda nekom ne dopada, ali prosto, razvio sam poseban žanr, u kome osim mene nema više nikoga. Ako griješim, ispravite me, nabrojite makar jednog koji radi slično kao ja.
Dodao bih i to da stvarno treba biti vrlo neoprezan i neobavješten da bi se na takav način sudilo o mom radu. Ovo nekrofilsko društvo čeka da umjetnik umre da bi ga onda cijenili kako treba.
Mene će, za razliku od čitave estrade učiti u školi. Neke od mojih tekstova
djeca će morati da znaju na pamet.
Da živim u Njemačkoj, sigurno bih dobio do sad počasni doktorat neke katedre za književnost.
Ali na žalost ovdje takvih autoriteta, koji su u stanju da to prepoznaju i sprovedu nema.
Da li sam nekom kurčevom kritičaru stao na žulj stvarno mi ne znači ništa.
A i vi biste mogli sa malo više strahopoštovanja da mi se obraćate, ne bi vam škodilo.
Koliko ste lično zadovoljni onim što ste ponudili na albumu Hipšizik Metafizik i da li ima istine, kao što kaže muzička kritika, da se ponavljate, «da je sve to (od strane Vas) čuto na raziličite načine mnogo puta»?
Hipišizik Metafizik je kultni album. Možda nije komercijalan, ali mislim da je to i njegov največi kvalitet. Koji su to kritičari? Imaju li oni uopšte soli u glavi?
Pa ako ništa, čovječanstvu sam ostavio jednu novu riječ, termin, sintagmu. Malo li je? Uši koje će me čuti izgleda da još ne rastu.
Na vašem sajtu pronašli smo da ste od početak maja ove godine nastupali u blizu 30 gradova... Kako ste zadovoljni tim nastupima i ko čini vašu publiku danas?
Pitajte te kritičare koje citirate. Možda me ljudi svuda zovu zato što su mi koncerti dosadni, ko zna. Dosadilo ljudima da gledaju interesantne stvari, pa ko što vele, daj Ramba, on je dosadan, biće nam super.
Promociju vašeg albuma pratile su i parole tipa Hoćemo ekološku muziku, Više klasike manje šunda, Hoćemo džez... Zar već nije dobijena borba protiv šunda? Zar se nismo za to izborili?
Ja Vas ne poznajem. Niti znam kakvi su vam kriterijumi. Ako je vama ova lepeza seljaštva u medijima pobjeda protiv šunda, o čemu mi dalje da razgovaramo.
Štahoćete da kažete kada tvrdite da za državu Srbiju bolji tretman treba da ima RTS-ov Big bend nego fudbalska reprezentacija?
Upravo to što sam rekao. Fudbal je sam po sebi komercijalan i potpuno irelevantan za duhovni razvoj čovjeka. Jazz orkestar jedne države trebalo bi da bude kruna njene kulture. Mene ne čudi što to mnoge čudi.
Posle20 godina vratili ste se pod okrilje državnog PGP RTS. Zašto ste «bežali» od njih i zašto ste im se baš sada vratili?
Pa PGP je u vrijeme tranzicije imao ozbiljnu krizu. Tada je bilo bolje raditi sa malim, nezavisnim izdavačima. Sada u PGP u rade mladi, sposobni ljudi koji vjeruju u sebe i koji su riješeni da opet biznis postave na noge.
Posao čine ljudi. Sa tim novim ljudima u PGP u imam odnos zasnovan na povjerenju.
Jedan odtransparenata koji je pratio vašu promociju je i «Rambo Amadeus Svetski Mega Car», što je, ipak, vaš stari nadimak. Koliko ima danas kod vas tog carskog, i ko su, ustvari, danas carevi u Srbiji?
Transparente su pisali zaposleni u PGP-u, nisam valjda ja. Ne razumijem vaše pitanje. Kakav nadimak? Jel Predsednik Srbije nečiji nadimak možda?
Svetski mega Car je moja titula i o tome nema debate.
Učestvovaliste u demokratskim promenama na različite načine...Koliko ste zadovoljni sa ovim što je Srbija danas?
Napredak je očigledan.
Pa za početak, NATO nas ne bombarduje, goriva ima da se kupi na pumpi, dinar je stabilan, ne samo da ne pada nego i skače, pa i to opet nekima smeta.
Otkad su banke počele da daju kredite, promjenio se poslovni ambijent u Srbiji, biznismeni nisu više neke rmpalije i zelenaši nego školovani klinci sa kravatama.
Zar to niko ne primjećuje?
Naravno, mora mnogo da se radi na mijenjanju navika.
Na primer, puno se pije. Alkohol čini ljude nepreduzimljivima, smanjuje radne i intelektualne sposobnosti.
Da ste seVi pitali da li bi se Socijalistička partija Srbije vratila u vlast?
Pa u Hrvatskoj je na Vlasti HDZ, u Crnoj Gori DPS, a u BiH HDZ SDA.
To su sve politički protagonisti iz 1991. Zašto bi Srbija bila izuzetak?
SPS ovdje još i ne drži dominantno vlast, oni su mala partija, koja je nakon dugog vremena provedenog u opoziciji pročišćena.
Vlast je lako mijenjati. Teško je promijeniti način mišljenja.
Fala bogu da je doslo vrijeme da može svak sa svakim, to samo znači da smo postali demokratsko društvo.
Zvanično ste najavljivali da ćete na majskim izborima glasati zaneku od stranaka koja podržava evropske integracije... Da li smo danas bliže ili dalje tim integracijama? Da li uopšte nama ima pomoći ma šta radili?
Važno je samo ne praviti nekakve nagle poteze, hrliti ovamo ili tamo.
Sada kad čitav zapad drma ozbiljna ekonomska kriza, dok istok doživljava svoj ekonomski bum, potrebno je biti odmjeren i mudro razvijati dobre odnose sa jednima i sa drugima. Ja mislim da Srbija ima puno potencijala, i da se prilike popravljaju. Samo treba znati da novac ne pada sa neba, osim ako je korištenje solarne energije u pitanju, naravno.
Treba nastaviti evropske integracije, ali ne ispustiti aranžman sa Rusima oko gasovoda, to je strateška stvar.
Promocija CD-a bili ste najavili još krajem jula, ali ste je, kako je objašnjeno, odgodilizbog vaše zauzetosti. Po nama, verovatniji razlog bio je hapšenje Radovana Karadžića? Koliko smo u pravu i kakav odnos imate prema tom i drugim izručenjima građana Srbije Haškom tribunalu?
Hm, da li stvarno mislite da je dr. Dabić pozvan da prisustvuje promociji moje ploče? Koliko znam Marketing PGP-a zaista nije imao takvu ideju.
Ja sam samog sebe prije nekoliko godina prijavio haškom tribunalu.
Pomislio sam da su neke moje pjesme iz devedesetih uticale na kvarenje bratstva i jedinstva.
Kao na primer Džemo voli Džem, Smrt popa Mila Jovovića ili Amerika i Engleska biće zemlja proleterska, za koju sam pomislio da podriva medjunarodni poredak.
Haški tribunal odbio je moje navode kao neosnovane, tako da imam ambivalentan stav prema njima.
Kakav je Vaš stav povodom pitanja Kosova i Metohije?
Pa tužan sam što je splet okolnosti doveo do toga da budemo poligon geostrateškog natezanja izmedju Rusije i Amerike.
Kao što je naivno bilo ljutiti Amerikance i dobiti bombe po glavi, tako je naivno bilo uzdati se u to da će Rusi sprečiti otcjepljenje.
Eto uvjerili smo se da je u stvari njima Osetija bila na umu, i da im je u stvari epizoda s Kosovom legla ko kec na jedanaest da tamo sprovedu svoje interese.
Politika je kurva. Ko se njome bavi mora da prouči kompletnu svetsku istoriju i bude namazan svim mastima inače neprijatnim iznenadjenjima nikad kraja.
Šta mislite o najavama da će aktuelna crnogorska vlast priznati Kosovo? Kako se to može odraziti na odnose Srbije i Crne Gorei kako vi uopšte vidite te odnose danas i u budućnosti?
„Izio vuk magarca". Stara crnogorska izreka koja opisuje neki dogadjaj koji zapravo nema nikakve suštinske konsekvence. Jasno je da je crnogorska vlast pod pritiskom i spolja i iznutra, politika male i mlade države liči na list koga nosi povjetarac. Vlast u crnoj Gori nije se mijenjala 20 godina, u Srbiji je već nekoliko puta doslo do promjene, tako da su i politički refleksi u različitom stanju.
Koliko imate vremenaza svoje hobije i druge ljubavi van muzike, recimo jedriličarstvo?
Imam dovoljno vremena za sve, jer idem svuda pješke.
Ne gubim vrijeme u zakrčenom saobraćaju. Čudim se ljudima koji žive sat vožnje od posla.
Da zamjene stan za bliže poslu ili posao bliže stanu, imali bi hiljade sati slobodnog vremena. To pristajanje na status kvo je apatija koju treba liječiti.
Viđali smo vas da serekreirate vozeći bicikl. Da li još to praktikujete i kako ste dočekali izgradnju i obležavanje biciklističkih staza po Beogradu, posebno po Novom Beogradu?
Oduševljen sam stazama! Naročito volim onu od Dorćola do Ade Ciganlije, i onaj biciklisatički lift na Brankovom mostu je fenomenalan.
Beograd ima 300 000 bicikala, bilo bi lijepo kada bi ih ljudi spustili sa balkona na ulicu. Naravno, grad bi morao da postavi predvidjena mjesta za parkiranje.
Kada bi ih bilo toliko na ulici, automatski bi se smanjila mogućnost da baš vama neko ukrade bicikl, zbog zakona velikih brojeva.
Ovdje moram da pohvalim beogradske vozače, koji imaju hiljadu mana, vole da se nabiju u punu raskrsnicu, spori su pri kretanju na semaforu, ali su izuzetno pažljivi prema biciklistima.
Vozim bicikl 10 godina po gradu i nikada nisam imao neprijatnost sa nekim vozačem.
Biciklistima dajem savjet, potrudite se da vas dobro vide, jarke boje preko dana, svijetlo uveče, i neće biti problema!
Da imate vlast određeni periodšta biste najpre uradili, unapredili ili promenili u Beogradu (eventualno i u Srbiji)?
Prva i osnovna stvar je saobraćaj. Beograd će se ugušiti u smogu bez metroa, mostova, obilaznica. Saobraćaj treba ubrzati, ne usporavati. Semafor na uglu Masarikove i Kneza Miloša je neuralgična tačka koja parališe saobraćaj.
Kneza Miloša mora da se rastereti.
Treba nastaviti sa davno započetim radovima postavljanja kanala koji toplu vodu Iz termoelektrane Obrenovac dovodi na Novi Beograd i besplatno ga grije, umjesto da beskorisno teče u Savu. Ne znam zašto je taj projekt zaustavljen, pare uložene u to će se kroz uštede u mazutu vratiti ekpresno.
Ako čitate moje kolumne u Blicu i Politici, vidjećete da se ovim problemima bavim iz sveg srca. Iako u Beogradu nisam rodjen, osjećam ga kao dio sebe, i strašno mi je stalo da život u njemu bude organizovan što bolje.
Uostalom, moja djeca su rodjeni Beogradjani, osjećam obavezu da im iza sebe ostavim udobnije i ljepše mjesto za život nego što sam ga zatekao. Pa to je valjda zadatak svakog čovjeka.
Da li ste išli na Madonin koncert na Jazu i kakav, inače, imate odnos premasve učestalijim dolascima svetskih zvezda (i «zvezda») u naše krajeve?
Meni su svi ti pop koncerti strašno dosadni. Devedest posto svetskog show businessa i je namijenjen nekritičkom tržištu, djeci i adolescentima.
Rusija i zemlje istočnog bloka imaju mnogo inteligentniji show business. Umjetnici su originalniji, darovitiji, žao mi je što na kablovskoj televiziji nema Ruskih muzičkih kanala, ja sam bio frapiran koliko kvalitetom odskaču od MTV-a.
To što razne zvijezde sa zapada dolaze ovdije govori o dvije stvari: prva, da su prestali da se plaše od nas, i drugo, da smo postali dovoljno bogati da ih platimo da nas zabavljaju.
