1. Pred Vama je evropska turneja, gde ćete nastupati i šta očekujete od ove turneje?
Nemojte, osjećam se kao neka narodna pjevačica koja treba da izgovori napokon neka strana imena, pa se time diči.
Neka imena, kao na primer Malmo - ne zna se na kraju da li je " o " ili " e ", mora čovjek nekako čudno da namjesti usta da bi izgovorio.
Po Skandinaviji nas čekaju nastupi u klubovima pred otprilike 200 ljudi, očekujem da donesem kući neki dinar, a i da publika bude zadovoljna, pa da me zovu opet.
2. Kada gostujete u gradovima Evrope....da li na vaše nastupe, pored naših ljudi koji žive tamo, dolazi i lokalno stanovništvo? Kako oni razumeju vašu muziku i da li uopšte mogu da se poistovete sa problemima i pojavama kojima se Vi bavite u tekstovima?
Pojma nemam. Izgleda da naši, koji žive tamo, u želji da njima pokažu nešto svetsko a ipak naše, simultano prevode moje tekstove i pokušavaju kako znaju i umiju da im objasne o čemu se tu radi, mada, po nekad ni ja, koji sam te stihove i izmislio, ne znam baš precizno o čemu je riječ, pa je onda to izgleda svima jako zabavno.
3. Veoma ste aktivni u oblasti ekologije. Koliko su ljudi u Srbiji svesni važnosti ekologije i očuvanja prirodne sredine?
Da li se može očekivati od stanovništva Srbije da ima svest o ekologiji, obzirom da se ovde prilično teško živi i da je političarima ekologija i kultura na poslednjem mestu?
Ekologija, preko energetske efikasnosti, reciklaže i korištenja alternativnih izvora energije, pa do proizvodnje organske hrane postaje siguran biznis, to mladim ljudima postaje jasno.
Od države se očekuje samo da ne smeta.
4. Šta je to što svaki građanin može da uradi po pitanju očuvanja prirodne sredine?
Dug je spisak.
Zamislite samo da je svim ljudima koji u stanovima imaju terase, umjesto deponije starog namještaja, tepiha, kanti, kaca, kesa, da na tim terasama sve bukti od zelenila. To ne košta ništa, samo malo pažnje i malo rada. Zamislite kako bi to bilo lijepo, da svi balkoni grada budu u cvijeću i zellenilu. Beograd bi postao Nica. Za to ne trebaju ni pare ni političari, samo ljubav prema životu. Ne treba čak ni da se međusobno dogovaraju ljudi za to, svako to može da uradi za sebe. Ne trebaju nikakve dozvole, saglasnosti.
Kada bi to uradili svi, temperatura grada ljeti bi se spustila za najmanje 3 stepena.
Na sajtu www.ramboamadeus.com ima puno informacija o tome kako možete da unapredite vaš život sa ekološkog aspekta.
5. Tekst koji ste napisali za dnevni list "Politika" počinje rečenicom da "narod koji se oslanja na svoju vlast obično ne dogura daleko", a završava se konstatacijom da Parlament ima "pametnija" posla nego da donosi zakone iz oblasti ekologije. Koliko se zaista naša država bavi ekologijom, i da li ste možda kontaktirali nekog funkcionera na ovu temu, ili da li je neko možda kontaktirao Vas?
G.Dulić iz Ministarstva životne sredine veoma se zagrijao za sinopsis serije koji smo mu ponudili, a ticao se upravo razvijanju eko svijesti kod ljudi.
Međutim, scenario koji smo naknadno predali, još uvijek čeka na realizaciju.
Pretpostavljam da nema para.
Ipak, ni ja, da sam ministar, ne bih dao da se sad troši državna lova na neki tv show.
Sada bi mnogo simpatičnije bilo da novi eko biznis, koji se polako rađa, finansira neku takvu emisiju, a ministarstvo samo da malo pogura kod televizije da se dobije termin.
A možda ni to nije potrebno, narod je bistar, brzo usvaja sve što mu se isplati.
6. U istom tekstu ste izneli, zaista sjajnu ideju, da ljudi kada idu u posetu svojim prijateljima, na poklon nose štedljive sijalice. Kakve su reakcije Vaših prijatelja kada im donesete takav poklon, i da li se uverite da oni te sijalice zaista i koriste?
Ah, ispostavilo se da ta ideja i nije tako sjajna, štedljiva, neonska sijalica ima 15 djelova, mnogo je prljavija za proizvodnju od klasične, i više, kad crkne, truje okolinu.
Isto je sa hibridnim autima, mnogo djelova, komplikovan servis, skupa reciklaža baterija...
Sad je recimo najekološkije voziti malog benzinca na plin.
Kada se nešto novo pojavi, treba sačekati neko vrijeme da se vide svi aspekti upotrebe.
Sada se puno toga proglašava ekološkim bez sveobuhvatnog sagledavanja problema.
Hibridni automobili imaju užasno jake litijum jonske baterije koje su vrlo neugodne kada se odbace u zemlju ili vodu na primer.
7. Najavili ste film o seči platana u Beogradu. Da li je snimanje počelo, i da li mislite da su se beograđani dovoljno angažovali u odbrani platana?
Digao sam ruke od toga. Svršenome poslu mane nema. Sada je najkonstruktivnije lobirati da se spreči daljnja planirana sječa, na primer, sada pored onog rugla od tržnog centra na ušću hoće da naprave automobilsku stazu.
Ne razumijem, svi građani evrope pale se na biciklizam i pješačenje, samo se ovdje ljudi i dalje lože na auta, kao da smo na bliskom istoku, gdje je još IN voziti kroz centar sa laktom ispruženim kroz prozor.
Trenutno bogatiji beogradjani najviše uživaju da sa svojim džipovima paradiraju kroz Strahinjica bana.
Taj seljakluk ne treba stimulisati.
8. Da li je nebriga o okruženju, turbo folk?
Naravno. Mješalica za beton je turbo folk. Mami seljaka u grad da u gradu postane sirotinja.
9. Kako Vama sada, 2010. godine, izgleda muzička scena u Srbiji? Da li i dalje preovladava turbo folk?
Ako čovjek ne gleda televiziju i ne izlazi po splavovima i diskotekama, onda se može reći da je sve u redu.
Medjutim, mediji uporno serviraju tu estetiku, kao da se trude da ljude drže u nekom opijenom stanju.
Turbo folk je postao main stream. Ušao je u sve pore društva. Političari su uglavnom turbofolk. Šta da očekujemo onda od običnog svijeta?
10. Rekli ste da je Evrovizija, sama po sebi, turbo folk. Da li nas onda Bregovićeva pesma i Milan Stanković adekvatno predstavljaju?
Naravno. To su profesionalci, znaju šta rade. Tačno po mjeri, bez rizika od nesporazuma.
11. Mediji, a nekad i publika se više fokusiraju na tekstove u Vašim pesmama, a manje je poznato da u Vašem bendu sviraju neki od najboljih domacih džez muzičara. Da li smtarate da je Vaša muzika pomalo zapostavljena?
Nije lijepo kad ambicija nadilazi sposobnosti. Onda život prestaje da bude zabavan.
Prije bih rekao da ljudi trpe moju muziku samo da bi čuli riječi.
Loša iz Plavog Orkestra je rekao da bih mogao da zaradim milione kada bih mu dozvolio da prepjeva moje pjesme, da napravi od njih prave hitove.
Ja opet mislim da nije svaki sir za veliku kacu, niti svako vino za veliku bačvu, ali dozvoljavam mu da me argumentovano razuvjeri.
Najbolji ne sviraju sa mnom, najboljima je moja muzika dosadna.
Sa mnom sviraju naljepši.
Ta moja muzika je muzika muzičara koji nikad nije naučio da svira tuđe, pa je morao da izmisli svoje.
12. Oprobali ste se i kao glumac. Igrali ste u filmu "Mit o Sizifu" Filipa Gajića. Kako je izgledalo snimanje filma koje je trajalo svega 18 dana i sa budžetom od 0 dinara?
Isto kao i snimanje normalnog filma, samo što nema para. Mada, kažu mi profesionalni glumci da je često tako i na snimanju normalnih filmova.
13. Kada će publika imati prilike da pogleda taj film, za koji ste Vi radili i muziku, i da li Vam je bilo lakše da radite muziku za film u kome i igrate?
Mnogo se priča o tom filmu, a još nije gotov. Ne razumijem toliko zanimanje za nešto čega još nema.
14. Često ponavljate da je demokratija zapravo diktatura polupismenih i da svako može da popuni glasački listić. Da li ste možda za neki drugačiji sistem, i da li mislite da deo odgovornosti za to što glasovi polupismenih uglavnom preovladaju, nose i sami intelektualci, obzirom da oni najčešće ćute?
Stvar je jednostavna. Ako želite da vam najpamentiji vode državu, morate da eliminišete mišljenje najglupljih, jer njima pametni idu na živce i po pravilu će glasati protiv njih, po staroj latinskoj poslovici „Similis simili gaudet.“
Glasački listić mora da bude takav, da glasač mora u "kućice" štampanim slovima da upiše ime države u kojoj živi i ime partije za koju glasa.
Onaj ko nije dovoljno pismen da to uradi, nije dovoljno pismen ni da odlučuje ko će da vodi državu.
Mi zaboravljamo da je demokratija, koja je preko noći zavedena na Balkanu, proizvela rat.
Kad su miljenici puke većine počeli da se pitaju i odlučuju o važnim stvarima, sve je odmah krenulo nizbrdo.
15. U čemu je razlika izmedju naših i zapadno-evropskih polupismenih ljudi koji glasaju, obzirom i da tamo obično oni nadglasaju obrazovane i pametne, ali opšti je utisak da se tamo ipak malo bolje zivi?
Tamo kapital nije prelazio iz ruke u ruku zadnjih 300 godina, pa je potpuno svejedno ko je na vlasti. Nije bilo revolucije, a nije je bilo jer su feudalci bili lukavi da ne pretjeraju, pa su davali i da se narod razvija.
Kod nas je kapital 1946-e prvo kompletan prešao u državno vlasništvo, pa je sada opet volšebno prešao u ruke pojedinaca, naravno da je u takom ambijentu mnogo važnije ko je na vlasti, jer vlast direktno kontroliše protoke novca.
16. Živeli ste šest meseci u Holandiji. Šta je to dobro, što bi možda trebalo da preuzmemo od njih, a šta oni od nas?
Oni su izuzetno štedljivi i skromni, zato su i bogati.
Bahatost, lijenost, prepotencija... to je kod njih iskorijenjeno prije nekoliko vjekova.
17. Kakvi su Vam planovi nakon turneje? Da li spremate novi CD? Kada možemo da ga očekujemo?
Ako budem odgovarao ovako opširno na intervjue, neću imati vremena ni za šta.
Svi koji pitaju za novi CD, po pravilu nisu preslušali ni stari, Hipishizik Metafizik. Ko ga je dobro preslušao, ne treba mu ništa novo još neko vrijeme.
