Aplauz

Jos od vremena prvobitne ljudske zajednice, i pojave rudara Nagiba Fazlica, koji je krajem osamdesetih, snimio prvi LP, u socijalistickoj Jugoslaviji, u kojoj je sve bilo (ne)moguce,gospodin Rambo Amadeus, balkan boy, tvorac fatalnog termina «turbo-folk», posleratne krilatice»Na ovim prostorima», nikad ne prestaje da iznenadjuje i tera javno mnjenje na razmisljanje. Iako je, navodno, posao novinara da postavlja pitanja, a zadatak zvezde da (ne) odgovara na ista, ovde se, ne bas neocekivano, ali dovoljno nepredvidljivo da bude intrigantno, desio obrnuti proces.

Kakav je to casopis «Aplauz»? Nisam cuo za to?

Pa to je super casopis, mozete ga prelistati i na adresi www.aplauz.net.

Svejedno, nema razloga za pricu, nije jos izasao novi album.

Onda je usledila neophodna pauza; Tih dana, na jednom brodu, jednog jesenjeg (o, tugo, jesenja)dana, promovisano je novo izdanje RASMC-a, pod nazivom»Oprem dobro». S obzirom da je  dugoocekivano, novo delo iz  mikrokosmosa RASMC-a, konacno dostupno obicnim smrtnicima, da li sada mozemo da pricamo?

Kad sam cuo da se novina zove Aplauz, mislio sam da je to neka estradna novina, zvucalo mi je kao «Sabor».

Daleko od toga.

A zasto se onda zove Aplauz? Naziv upucuje na to da se novina bavi estradom, show biznisom i slicno.

Mozda tako zvuci, ali istina je zapravo da ovde dajemo aplauz za (ono malo) umetnickih i originalnih pojava kojih jos ima, na planeti, a narocito, iskoristicu izraz RASMC»na ovim prostorima».

Zanimljivo. Ali, zasto se onda novina zove «Aplauz»? To je jedan, moram reci, jako potrosen pojam, priznacete. Gledao sam nedavno neke pozorisne premijere, ovde i vani. Toliko je tuzno kad glumci izlaze na bis pre nego sto publika pocne da aplaudira; izlaze, da bi izazvali dodatne aplauze. Tuzno. Uostalom, sta bi rekli Marsovci kad bi nas videli? Udaramo dlanom o dlan, kao da nam je to tajna lozinka, a ustvari, sve to deluje kao nekakvo pra, pra, ponasanje, a pritom smo svi u odelima. 

Upravo tako: praljudi, primitivci u odelima, vladaju planetom, cini se. A kako izgleda ova planeta danas sa trona Svjetskog Mega Cara?

Raznoliko. Neki delovi planete se guse u smradu, neki delovi u bolestima, prasini i kojecemu, a neki delovi izgledaju sasvim privlacno. Ali, s obzirom da je svet jedna posuda, nemoguce je da se smrad, dim i bolesti, ne sire sa jednog kraja na drugi. Stoga je logicno da je razvijeni svet shvatio da je jedini nacin da sam sebe spase, da pomognu da se nerazvijeni  svet razvije. To je kao da zivis u zgradi u kojoj neka luda baba nece da ide da kaki u klozetu, nego to radi na sred hodnika. I onda ti ucinis sve sto treba, ti joj napravis klozet, samo da ne radi vise to na sred hodnika.

Da li postoji mogucnost da ta baba ima i neku dobru osobinu, koja ce morati da nestane, kad zavladaju pravila savremenog klozeta?

Nazalost, u trenutnom rasporedu potreba i resursa na planeti, covek,pojedinac, je najmanje potreban. Covek je postao levo smetalo.I hrana, i voda, i ugalj,i banane, i ptice, sve je to potrebnije nego covek.

Pa, dobro, sad, ptice mozda i nisu  bas neophodne u ovom trenutku. Ali, nekad je sve bilo drugacije, pa je, naprimer, na  pitanje:»Ko je Rambo Amadeus», krajem osamdesetih,Antonije Pusic, odgovarao  «medijski manipulant». Iz danasnje perspektive, da li RASMC smatra da je  Rambo Amadeus bio uspesan ili neuspesan medijski manipulant?

Istina je da sam to pricao. To je bilo iz moje kratke pameti i prepotencije. Svaki glup covek misli da je veoma pametan, a zapravo sam ja bio potpuno upotrebljen od strane medija kao jedan Gargantua ili Barbarogenije, i uzivao sam u velikom centru paznje, a ustvari, napravio sam veliku stetu drustvu, doprinoseci opstoj primitivizaciji drustva.

A da li je deo te stete zakacio i samog Rambo Amadeusa?

Da, steta nikad nije jednosmerna. Ne moze da se pravi samo drugima, ona je sveobuhvatna, jer se vraca kao bumerang.

Da li, po misljenju RASMC, kompromisi zaglupljuju, ili su naprotiv, neophodna mentalna gimnastika?

Opasni su eticki kompromisi. Covek uvek mora da vodi bitke u onoj tacki u kojoj mu se spajaju voda i nebo. A covek se nalazi tacno tamo gde je granica njegovog poimanja, i tacno tamo on sam mora da odluci sta je dobro, a sta lose. A tu, u tom smislu, kompromisa nema. Kompromis moze da postoji u nekim drugim stvarima, ali, tu gde treba da se odluci, sta je dobro, a sta lose, nema kompromisa.

Da li onaj deo licnosti RASMC, koji se zove Amadeus, nekad sedne za klavir?

Ne sednem nikad za klavir. Ono malo znanja iz nize muzicke skole, pretvorilo se u nabadanje sa dva prsta po klavijaturi, kad nesto treba da odviram, ali, srecom, muzika koju ja stvaram, prilagodjena je mojoj vestini. Zapravo, pojavom kompjutera, vestina je pala u drugi plan. I tako se desila jedna divna stvar u muzici: prestali su da fasciniraju ljudi koji barataju vestinom u muzici, i odjednom je sve postalo muzikalnije.

Zar je to dobro za muziku?

Da, to je odlicno. Super je sto svaki klinac moze da sedne za kompjuter, i da se bavi muzikom. Naravno, nece tu sve biti dobro; bice dosta sranja, ali postoji i mogucnost da iz tog kvaniteta, izadje kvalitet. Rigorozna obuka za muzicara, instrumentalistu, dovodi do toga da, kad taj muzicar treba da stvori novu muziku, on nikako ne moze se oslobodi tereta, da svaki put mora da prikaze sa kolkom vestinom barata. A to muziku pretvara u sport. A pritom nisu ustanovljeni rekordi, i nema pehara.

Jedan pehar bi, svakako, bio dodeljen RAMSC za koncert na Kolarcu, kada se na bini pojavio kao - operski pevac. Komentar, molim.

Divna stvar. Voleo bih da je vise takvih prilika. Nadam se da cu moci jos koji put da budem operski pevac. Nadam se da ce Narodno Pozoriste ili Madlenijanum, cuti za moj talenat za operu, i da ce me angazovati.

Kao čovek koji se veoma uspešno bavio jedrenjem, sta bi RASMC rekao, u kom pravcu može da se «jedri na ovim prostorima», tj. kakvi vetrovi duvaju trenutno?

Poenta u jedrenju je da se jedri nasuprot vetru. Nizvodno se i govno kotrlja. Jedriti uz vetar, i tako doci na tacku odakle vetar duva, e to je stos. Zasto je bila pobuna na brodu «Baunti»?Zato sto je kapetan sedamnaest dana pokusavao da zaobice Rt Dobre Nade, nasuprot vetru. Ali tada brodovi nisu bili tako dizajnirani da mogu da sprece bocno zanosenje dok idu  uz vetar, i onda je to bilo jako tesko. Danasnje moderne jedrilice idu bolje uz vetar, nego niz vetar. Ne mislim moderno, u smislu trendovski, nego u smislo savremeno, u smislu napretka nauke, odnosno otkrica novih materijala, koji omogucuju da se sve to tako hrabro dizajnira. Dakle, jedan dobro vaspitan i obrazovan covek, moze da deluje na opste dobro suprotno okolnostima pod kojima deluje, odnosno, kakvi vetrovi duvaju. I po tome se i razlikuju kvalitetni ljudi od ovih drugih, jer su cesto u manjini. Oni uzasno strce, u odnosu na epidemiju plitkog mnjenja,  koja moze da zarazi jednu naciju.

Da li je ova nacija vec dovoljno time zarazena?

Svaka nacija je zarazena. Uopste, koncept nacije, sam po sebi je vec dovoljno besmisleno, i retrogradno. Ako pogledamo Svajcarsku, Luksemburg i SAD, kao zemlje koje su najuspesnije na svetu, po nekim parametrima, zapravo, nemaju svoju naciju. Niti postoji svajcarska nacija, niti postoji luksemburski i americki narod, ukoliko ne mislimo na Indijance, a ne mislimo. U tom smislu, revolucionarna 1848.godina, u kojoj je doslo do nacionalnog preporoda u celoj Evropi, nas je zatekla na spavanju, te su se te stvari morale dogoditi anahrono, koji vek kasnije. Smatrajuci da je to decja bolest, koja mora da se prelezi, svaki ozbiljan intelektualac mora da pokaze jasno put kojim treba da ide drustvo. Ja nisam intelektualac tog kalibra da mogu to potpuno jasno da vidim, ali, i ovi moji pokusaji macka koji zeli da izadje iz kaveza, mogu razmrdati zaparlozeno mozdano tkivo. Ako nista drugo, mogu nasmejati auditorijom, tehnikom samoironije. Mislim da je to neki korak, na onom mom horizontu, gde se spajaju voda i nebo, i gde beskompromisno treba da se odluci da se radi dobro.

Da se radi dobro, a ide nasuprot vetru?

Retko se dogodi u zivotu da ides niz vetar, niz veliki splet okolnosti, a da ispadne da radis dobro. To je koriscenje nekog bonusa, koji si ili zaradio, ili tek treba da platis. To su dve vrste karaktera: Jedni koji vole da stede,pa pvo idu uz vetar, pa se posle spuste niz,  i drugi koji prvo idu niz vetar, zaduze se, pa ona posle idu uz, tj. prvo uzmu kredit, pa posle vracaju, a njihovi poverioci ih jebavaju sa kamatama, itd.

Ceo radni prostor RASMC je pun raznih crteza i slicica raznih brodova. Da li je RASMC cuo za teoriju Gorana Bregovica, po kojoj svaka kuca treba da ima nekakvu sliku ili figuricu bilo kakvog broda, ukoliko zeli da bude bogata?

Nisam cuo za tu teoriju, ali ne zvuci lose. Po toj teoriji bi ja trebalo da budem mnogo bogatiji od njega, jer imam strasno puno slika raznih brodova, ali, bojim se da ta teorija kod mene ne funkcionise.

Gledano kroz istoriju, koji umetnički pravac (muzika, film, književnost, slikarstvo)
je najbliži RASMC-u ?

Definitivno, ekspresionizam. Covek mora puno toga da zna da bi se mogao
izraziti u dva, tri poteza.

Kako bi zvucao odgovor ekspresioniste, na pitanje «Kako objasniti mladim
naraštajima «ko je zapravo Brus Li»?

Legende traju tacno onoliko koliko zasluzuju.

Da li pisanje kompozicija za decu nosi veću odgovornost u odnosu na ostale
forme?

Trebalo bi da bude tako, ali nije tako. Kod nas od Belog Ilica, i Dragana Lakovica, niko nije sa ozbiljnoscu i kompetencijom pristupio tom poslu. Moji klinci danas slusaju»Na slovo, na slovo». Ja sam to sa LP-ija prebacio na CD, da bi oni mogli to da slusaju. Prema tome, apelujem da se to izda na cd-u, jer je veoma kvalitetno. To sto su oni radili tad, pokazuje da smo mi kvalitetniji od danasnjih generacija, tacno za toliko, sto smo imali Micu Tatica, Djuzu, i na slovo, na slovo. Ja sam radio muziku  za decu, na tekstove Ljubivoja Rsumovica, ali smo promasili uzrast; ja sam mislio da ce to biti za uzrast do cetiri godine, medjutim, pokazalo se da pre desete deca to uopste ne primecuju. Kad sam to radio, jos nisam bio oslobodjen sopstvenog decastva, i nestasnog detinjstva. Nisam jos bio roditelj, pa nisam imao kriterijum, previse sam se «bebio»dok sam radio tu muziku, pa zakljucak da je sve to moglo da bude i bolje. Neki drugi put.

RASMC je pisao  muziku za pozorišne predstave; za «Lažnog cara Šcepana Malog» dobitnik  je Sterijine nagrade. Da li je pisanje muzike za pozorište poseban izazov i da li  to ide lakše, u odnosu na pisanje kompozicija za filmove i TV?

Primenjena muzika uvek trazi drugaciji pristup od ove koja je u prvom planu. Ako je dobra, onda je ne primecujete. To mi je teze da radim, da izbalansiram sopstveni egocentrizam sa potrebama scenskim, odnosno, slikom. U najmanju ruku mi je neobicno, sto me ne angazuje niko za pisanje filmske muzike, narocito otkad sam dobio Grand Prix u Valensiji za muziku, za film»Bumerang», Dragana Marinkovica. Od tad mi telefon uopste nije zazvonio, na tu temu. Posle sam shvatio cuvenu kletvu:»Da Bog da dobio medjunarodnu nagradu».Time izlazis iz lokalnog miljea, dizes glavu iznad vode, pa te odozgo odmah klepe po glavi. Ali, sa osmehom na usnama plivam nasuprot vetru, i radujem se svakom svom novom danu, i svakom svom novom saznanju.

RASMC u svojoj bogatoj biografiji poseduje i odeljak u kom stoji informacija o pisanju tekstova za  Lepu Brenu i Vesnu Zmijanac, a tu je i momenat pojavljivanja u filmu «Slatko od snova» Dragane Mirković. Da li je i na koji način –i to bio izazov?

Vesna Zmijanac je jednom prema meni ispala jako veliki drugar, iako nije morala. Ja sam hteo da se revansiram, da to bude drugarski. Ona je insistirala da uzmem honorar, medjutim, ja nisam hteo. Kad je snimala spot u Budvi, ja sam je odveo pod ruku u butik da mi kupi starke, bez boje, broj 46. Posle sam nosio te starke, dok se nisu raspale.Ona mi je rekla da sam potpuno lud, sto se tako ponasam, ali ja sam rekao da bih drukcije upropastio priliku da se revansiram. Ali, ove druge stvari  sam radio iskljucivo zato sto su honorari bili mnogo veci nego sto sam mogao da zaradim u rock'n'rollu. Smatram da postoji mnogo «moral tregera» koji zameraju ljudima sve i svasta, a sve to rade samo zato sto njih nije niko angazovao,jer nisu nikad dosli u priliku. Ja sam u zivotu dolazio u razne prilike; bio sam, recimo, u prilici da ispalim granatu na civilni cilj, pa sam to odbio. Isto tako, imao sam priliku da budem omladinski lider jedne velike  politicke partije, a mozete samo pretpostaviti koliki su tu honorari, pa sam i to odbio. Odbio sam kandidaturu jedne  politicke partije da budem gradonacelnik Beograda, odbio sam da igram balet, odbio sam milion stvari. Ja smatram da odbijanje poslova stvara covekov imidz, a ne prihvatanje poslova. I upravo taj moj pristanak da radim za Draganu Mirkovic i Lepu Brenu, dodatno komplikuju moj imidz, sto i jeste bila moja namera. Covekov zivot se sastoji od idejnih uspona i posrtanja; svaka karijera bez uspona i posrtaja, bila bi lakirana i sumnjiva.

Razumljivo je za «civilni cilj», pa i za balet. Ali, zar RASMC kao predsednik neke partije nije mogao da doprinese opstem dobru, a narocito dobru «za mlade narastaje»?

Ne, zato sto je politicki zivot kod nas u povoju, grub je, i bahat, i bez finesa. I ja bih tu bio kao staklarska radnja u krdu slonova.

Gledano sa generacijskog aspekta, da li je bitnije KAD ili ŠTA?

Svako STA ima svoje idealno KAD. Ako ta dva ne mogu da se spoje, onda se to jednostavno, ne dogadja, to nije to.Onda to ne treba da se dogodi. Svi mi imamo u svakoj prici po jednu sansu, ali, uglavnom ispucavamo te sanse tako sto to STA, ne uradimo KAD treba, nego lupetamo bezveze. Covekov logicki sistem funkcionise tako da mu se uvek cini da ce resiti sve probleme tako sto ce dobiti ono sto nema. Medjutim, prava zivotna alhemija je da od onog cime raspolazes, sa vrlo preciznim uvidom u splet okolnosti, napravis nesto sto u datom momentu moze da  pruzi najvecu mogucu vrednost. Na primer, na splavarenju, u trenutku kad se splav zaglavio izmedju dve hridi, apsolutno nema nikakve veze to sto ste vi fantastican biciklista, jer, u tom momentu, vase biciklisticko umece je potpuno nepotrebno.

Da li talenat, opasna droga koja može da se uradi samo od Boga, postoji još uvek «na ovim prostorima» i u kojoj meri?

Postoji, naravno, u velikoj meri, ali, ambijent je pogresan. Da je Nikola Tesla ostao ovde, verovatno bi zavrsio kao pijanac u lokalnoj kafani, prepricavajuci pijancima svoje izume, za kafanskim stolom, i svi bi mu se smejali iza ledja. Medjutim, kad imate atmosferu kakva je bila u Americi toga doba, u eri inovacija, pionirskog vremena, to je bilo potrebno. Nije to bila»era inovacija» zato sto je bilo mnogo izuma, vec zato sto su ljudi zeleli te izume. I danas ima mnogo otkrica: auto moze da ide i na vodu; na solarnu energiju mozemo svi da se grejemo...ali, ne postoji volja i poslovni ambijent za tako nesto, zato sto lobiji zastarelih tehnologija imaju toliko para da mogu da uguse svaki novi izum. Ista stvar je i u
medicini, i na svakom planu.

Ko je višak na sledećem spisku?:
1. Elvis J. Kurtovich 2.«Rokeri s Moravu» 3.«Buldožer» 4.«Nervozni poštar»5. Vudu Popaj

Ne volim spiskove, nezahvalno ih je sastavljati.

Ipak, po datumu rodjenja, naprimer, ustanovili smo da su 14.06. rodjeni Ce Gevara, Koja Disciplina, Ceca Raznatovic, i – RASMC!

Mozda i Herbert Fon Karajan, ali to treba proveriti.

Kada je 1998. koncertno obeležen  odlazak u penziju, R.A.,milicioner na sceni (Branislav Lecic, prim.aut.)uskoro je postao ministar kulture. Puka slučajnost ili ničim izazvana vizija?

Mislim da je u pitanju slucajnost, a mozda je i on sam hteo da igra policajca.

Margita Stefanović i R.A. bili su prvi muzičari koji su nastupali u Hrvatskoj posle rata, 10. 12.1998. godine u Puli. Kakvo je sećanje RASMC -a na taj nastup?

Secam se velikog, i na srecu, suvisnog  obezbedjenja.  Ne secam se ni kako smo stigli do tamo, a Margitu sam samo sreo u jednom momentu, u Puli, nismo dosli zajedno. I secam se itisona u toj kancelariji gde je bio taj koncert «Za ljudska prava»koji je organizovao glumac Igor Galo, koji mi je objasnio da je Pula, i uopste, Istra, nesto drugo, u odnosu na ostali deo Bivse SFRJ. Secam se da mi je ispricao kako je Musolini, na vojnoj paradi, u Puli, dobio samar. Jednostavno, prisao mu je tip sa buketom cveca, i onda mu- opalio samar! Eto, takva je to sredina, nema zezanja, priznavanja autoriteta. Ali, to nije bio moj prvi odlazak na neku teritoriju ex-yu, posle rata. Ja i Trut smo  jos '96, mojim automobilom, dosli u Sarajevo da budemo gosti Zabranjenom Pusenju, na koncertu. I posto smo zakasnili, bili smo prinudjeni da se probijamo sami, kroz kordon od dve hiljade ljudi. I onda  se to more ljudi razmicalo predamnom, kao pred Mojsijem, i dobijao sam tolko ljubavi od ljudi, i na toj kolicini ljubavi, sam mogao da zivim jos hiljadu godina! I rekao sam tad sebi: Ako neko treba da me rokne nozem, pa neka se desi! Ja nisam nikom nista skrivio. Ali, iz prvih pogleda sam shvatio da je ljudska potreba za ljubavlju, najveca potreba, i da je dovoljno da nemas nista protiv da te neko voli, i da ce te taj neko voleti.

Kakvu paralelu RASMC moze da povuce izmedju Pule i Sarajeva; U oba grada se(na primer) radi o nepriznavanju autoriteta?

U Sarajevu se pije pivo, a u Puli se pije vino. Razlika je u tome sto Sarajevo ima meksi humor, ali kratkotajniji, i u Sarajevu se vise cuje smeh. U Puli se ne cuje glasan smeh, ali, dublje zaseca taj humor, prosto je ostriji. Nezahvalno je uporedjivati bilo koje sredine, jer na moje koncerte dolaze ljudi koji ne mogu da se uklope ni u sta, ne navijaju ni-za-koga, ne prate modu itd. Zvuci kao fraza, ali, ustvari to je istina. A istina je i to da glavni gradovi imaju kompleks glavnog grada, pa tu postoji neka prepotencija; jer, i gradovi se, ocigledno, takmice medjusobno, kao i ljudi. Otkad koristim bicikl kao prevozno sredstvo, pa nisam izlozen uzasima saobracaja u Beogradu, sretan sam sto sam tu; ranije sam stalno mastao da zivim na nekom drugom mestu,a sad ne. Nedostaje mi samo malo vise para, ali  sam shvatio da, i da odem na Aljasku, i tamo ce mi trebati novac. Sada, uz bicikl, dobijam pozitivan vajb od ljudi, jer im je simpaticno da vide neku poznatu licnost kako se muci, recimo, u voznji uzbrdo. I sad ne bih da se selim.

Da li to znaci da ona maloprepomenuta prica o Tesli, dobija drugaciji oblik? Da talenat treba da ostane tu, gde jeste?

Beograd je dobio po picki. Sad je to potencijal bombardovanog grada,a bombardovanje strasno razvija mozdane vijuge; tako su iz Berlina svojevremeno dosle nove i sveze stvari. Ne bih da uporedjujem Hitlerovu Nemacku i Slobinu Srbiju, ali Berlin je deset godina kasnije izbacio puno arta, inovacija...Nemacka je sad najrazvijenija zemlja na svetu. Mislim da se i iz Beograda sad oslobadja kreativni i naucni potencial, i da cemo odavde imati mnogo inovacija; evo, na primer, ako meni upali da prodam svoj cd na engleskom, u Americi, i da dodjem na listu prvih 100, sa svojom pesmom «Smoke on the Mountain», bilo bi vam milo, jel da?

Gostovanje sarajevskom Zabranjenom Pusenju, u tom momentu, moglo je biti protumaceno kao»nesto protiv»beogradskog Zabranjenom Pusenju?

Ne. Sve zavisi od konteksta. Neverovatno je koliko kontekst diktira stvari: U ambijentu mrznje, u ratu, gde po defaultu neko nekog mrzi, ja nisam nikako mogao da funkcionisem. Kad je Nele dosao iz Sarajeva u Beograd, ja sam mu pomogao koliko sam mogao, to je za mene pitanje kolegijalnosti. Onda kada me Sejo Sexon pozvao nakon par godina da mu gostujem na koncertu, to sam takodje smatrao kolegijalnoscu. Njih dvojca su bili taj alhemicni tim. Nazalost, otkad ne prave zajedno pesme, nema te eksplozivnosti u izrazu, ni na jednoj, ni na drugoj strani.

Fenomenalne serijali spotovi su pratili albume «Mikroorganizmi» i «Titanik». Kada bi se radili danas, novi spotovi za stare pesme, kako bi to izgledalo?

Nema potrebe praviti spotove za stare pesme, ima dovoljno novih, ali bih voleo da vidim kako bi se studenti rezije i montaze zezali na moju muziku. Sa velikim zadovoljstvom bih gledao njihove video radove na moju muziku.

Da li postoji razlika u prodaji između muškarca i žene?

Kad god sam video na nekom festivalu neku stariju zenu koja je neki bitan faktor, koji odlucuje nesto bitno, o tebi, i gleda te iskosa, i meri da li ti mozes da doprineses kvalitetu zivota, nisam bio raspolozen da flerttujem,ni na koji nacin. Isto tako, postoje mlade zene koje nisu raspolozene da flertuju sa»poslovnim ljudima», ali isto tako, postoje i one zene, a i muskarci, koji to podrazumevaju, u medjuljudskim, i medjuposlovnim odnosima. U svim marketinskim agencijama rade penzionisane manekenke, u mini suknjama. I njihov jedini zadatak je da, kad udje klijent, pocne lagano da mu bubri spolovilo, i da onda pod tim utiskom, prihvati neke drasticnije uslove, koje mozda ne bi prihvatio, kad bi zatekao babe sa brkovima, i bradavicama na nosu, koje zure u njega, kroz cvikere sa ogromnon dioptrijom. Isto tako, dolazi do prodaje i kad radis banalnije stvari od onih za koje si obucen. Ja ne znam koliko su moji proizvodi bili banalni, ali su oni, svaki put, na horizontu mog poimanja, i svaki put sam, svesno radio najbolje sto mogu. A primetili ste da sam radio i iskljucivo za novac, a to sad strci, i mojoj karijeri daje jedan divan kontrapunkt.

Zasto RASMC onda tvrdi da mu se ne svidja sve sto je R.A. uradio tokom prve faze svoje karijere, te da se istog odrice?

Ne svidja mi se sve sto sam uradio, ali, ne odricem se toga. Ne mogu da se odreknem ni usranih pelena, a zasto bih se odrekao poludobre muzike, i mozda jos boljih tekstova koje sam napravio.

To je put ka besmrtnosti.

Eliksir mladosti je izmisljen, ali, nije dostupan meni, nego samo nekim bogatasima, nekoj eliti, a ja nisam deo te elite, jer da bi bio deo njih, moras biti kao oni, a ja to nisam, i necu, jer mi se ta elita ne svidja.

Sta ce pisati na nadgrobnoj plocio RASMC-a?

«Ovdje lezim ja, protiv svoje volje». Mislim da je to sasvim dovoljno.

RASMC je poznat kao talentovan glumac. Da li je bilo zabavno na snimanju filma «Bumerang» i zašto je RASMC odbio brojne ponude koje su usledile od strane slavnih svetskih reditelja?

Bolji sam producent, nego glumac. Kad sam dobio scenario, video sam da Mutavi ima sedamnaest dana snimanja, a pevach dva. Izracunao sam, naravno, da je veca lova za sedamnaest dana, nego za dva, i onda sam rekao da je glupo, da ja, muzicar, glumim muzicara, pa sam molio da Nikola Kojo to uradi, jer je fenomenalan, a sa druge strane, Mutavi ne prica nista, i- sta ces lepse-ne ucis nista napamet, a dobijes lovu! Honorar za to je bio veci nego honorar za pisanje filmske muzike! Tako da sam ponosan sto sam uspeo da se na taj nacin salim na svoj racun, i da na sopstvenoj kozi isprobam istinu- kad se nista ne trudis, dobijes vise para, nego kad uradis ekspertski rad.

Pet godina od 5. –og oktobra. Kakve emocije budi ova rečenica?

Drzava je komplikovan organizam, lako se sjebe, tesko se popravlja. Niko ne moze da kaze da nema nikakvog napretka, evo bas pre neki dan, nedodirljive autoritete su dodirnulu: sudije Ustavnog suda su priveli. Nema blindiranih kola, banke su zamenile zelenase, ulice su asfaltirane, pa ja sad ne moram kao pre- da svaki dan menjam gume na biciklu. Eto, kroz gume na biciklu, mozemo da vidimo kolko su manji rashodi sad, nego pre 5-og oktobra.

Da li će vreme u kom je sve «jedno te isto» ikada proći?

Tehno kultura i njen minimalizam je zapravo reakcija na suvisnu memoriju koju je donelo informaticko doba. Ljudski mozak je zatrpan informacijama, i onda kad dodje doba parenja, izlazaka, parasimpaticki sistem ne trpi te informacije; ako ga jos davi i izvodjac sa bine, ne moze da se upali lampica za oplodnju. Potreban je meditativni program, uz pomoc kog on moze da baci memorije iz svog mozga u Recycle Bin, da bi se opustio, i da bi doslo do oplodnje, jer, ma koliko da zvuci banalno, entertaiment je zapravo, priprema za penetraciju i oplodnju.

Kakvo je sećanje RASMC na koncert u «Ateljeu 212», «čiji je prihod bio namenjen obnovi JDP-a»?

Ne secam se, ali, bas bi bilo zabavno proveriti gde je taj novac zavrsio, iako mislim da je to bilo neko zezanje, jer je JDP(Jugoslovensko Dramsko Pozoriste) tada bilo izgorelo, i ja sam, verovatno, spominjao to na koncertu, pa sam to smatrao doprinosom. Premda, moram priznati da smo se glasnije i nekako, srcanije smejali u onom starom ofucanom,pozoristu, nego u ovom obnovljenom, koje je izraslo ovoliko. Razmisljao sam o tome dosta i dosao sam do zakljucka da tapacirana sedista brze upijaju zvuk, i nema onog odzvanjanja gde se dobija rezoniranje ljudskog glasa sa bine, nego je sve uguseno, i publici se spava. Nema povratne sprege jer glas glumca se ne odbija, i ne vraca nazad.

Iako se od 1996. RASMC više bavio kompjuterima nego instrumentima, na nastupima svira ceo bend. Razlog- da li je bend jos uvek kreativna baza?

Danas DJ-evi pustaju mrtvu muziku i onda nesto glume sa slusalicama na usima. Meni je to dosadno. Naravno da bih na taj nacin imao puno vise novca, jer ne bih morao da ga delim sa ljudima iz benda, ali, ja volim taj mentalno-fizicki proces koji nastaje na bini;povratna sprega; mozak-ruka-uvo-zvucnik; to jer jedini razlog zbog kog sviram. Muzicari imaju tuznu sudbinu- brzo odlaze u zaborav, jer su umetnici trenutka, zive za taj momenat na bini, koji prolazi bespovratno. Ja se tu nesto tesim tako sto pisem neke tekstove, nesto serinjam, i nadam se da ce bar tri recenice biti zapamcene.

Tajna organizacija KPGS napunila je 18 godina. U kakvim okolnostima je rođena i šta danas od nje, kad je punoletna, možemo očekivati?

KPGS se u medjuvremenu rasturila. Trajala je dok smo isto mislili. Posle je svako od nas postao neka frakcija. Ali je nismo ukinuli, jer je to proces skretanja paznje na sebe, a meni to vise nije neophodno.

Šta RASMC misli o Rambu Amadeusu, predsedničkom kandidatu? (Svojevremeno,u toku predsednickih kampanja pred ine izbore, R.A. je nastupao u SKC-u pod parolom koja je bila aktuelna kod tadasnjih predsednickih kandidata, a glasila je, a kako bi drugacije-«R.A. za predsednika!», prim.aut.)

Nema dovoljno velike drzave da bih ja bio adekvatan predsednik. Ako bi se ujedinili Rusija, Amerika, Kina, Japan i Indija, onda bih se ja kandidovao za predsednika.

RASMC je nekada u svojim pesmama komunicirao  sa Kojom, grupom «Lajbah», Harijem Varešanovićem, producentima, kritičarima. U poslednje vreme to se ne desava. Zašto?

Tada sam hteo da skrenem paznju na sebe, a sad mi to nije potrebno. A te ljude asam tad odabrao, kao neke krajnosti.

Da li se lakše dolazi  do inspiracije pod pritiskom ili u opštem prezasićenju?

Ja ne znam sta je zapravo inspiracija; da li je to nekakav asocijativni nacin razmisljanja? Mislim da samo mali Perica zamislja Betovena kako sedi na hridi i komponuje. Uostalom, ne radi se samo o zvukovima, vec i jezik, sto cini sliku, a kako se do toga dolazi, to ne znam.

Kome bi RASMC dao aplauz?

Lekarima, i vaspitacima. U kakvom su kurcu, sa malim platama, savrseno rade. Ja bih dva dana radio u drzavnoj firmi, a mozda ni toliko.

«Lekari i vaspitaci savrseno rade svoj posao».Ipak, u realnosti, deca su vise nevaspitana, nego vaspitana, a takodje i  veliki broj ljudi umire od pogresnih dijagnoza?

Pa svakom se desi greska. Ja sebi mogu da dopustim i par casica alkohola pred izlazak na binu, i par gresaka u svirci, ali, zbog toga niko ne umre! Stos jeste u tome da li biras zanimanje u kom su greske skupe, ili ne.

Da li to znaci da pojavljivanje u medijima nije posao u kom greske, po populaciju, takodje, mogu da budu vrlo skupe?

To je posao u kom je  moguce naneti stetu, ali ona nije merljiva, jer ne mogu da joj se pronadju uzroci, pa o tome nikako ne razmislja. Ali, s druge strane dosli bi do neke strogo kontrolisane drzave, kad bi sad recimo, uveli, recimo, neku Komisiju za Sund; e, ja sad vec vidim- da bi svih pet clanova iu roku od godinu dana sagradili kuce na Dedinju, jer bi ih neki jako bogati pevaci i kompozitori, potplacivali da se to ne oporezuje za sund. I to je tako: drustvo nije jednostavno urediti.

Rambo Amadeus je, po svim kriterijumima, tokom osamdesetih i devedesetih bio mnogo dobar frajer, čak i za vreme penzije. Kako je RASMC uspeo da se oslobodi te dosadne i opterećujuće titule?

Nisam nikad bio dobar frajer, samo sam se pravio da jesam. Tako da titula nikad nije dosla povratno do mene.Uopste, kad je nekome bitno da ga proglase dobrim frajerom, taj mora da je vrlo sumnjivih afiniteta.

Novi album promovisan je na brodu. Kud plovi ovaj album?

Dosli smo do apsurda; tirazi su toliko drasticno pali, da sva zabavna muzika koja je imala velike tiraze, je diskografski propala, jer svi to sad narezuju, niko ne kupuje izdanja, a sa druge strane, neki opskurni autori koji su imali male tiraze, njihovi tirazi su ostali onakvi kakvi jesu, jer ljudi hoce da imaju njihov cd sa nijhovim originalnim omotom, i potpisom u svojoj kolekciji. I tako su svi komercijalni projekti otisli djavola, pa je doslo do toga da sam ja sad najtirazniji. Sad sam samo dobio titulu, a nista se nije promenilo, sto i jeste funkcija titule; To je kao kad napredujes u hijerarhiji nekog preduzeca koje svaki dan ima sve manje i manje zaposlenih. I onog dana kad ostanes jedini zaposleni, postajes direktor.