Koliko je serijal „Eko pojmovnik“ uticao da se ekološka svest promeni? Ima li nekih povratnih reakcija?
Svijest ljudi se ne mijenja brzo, to je spor proces. Zato su ovakve emisije i potrebne. Reakcija ima, pojavljuju se eko organizacije kao pecurke poslije kise koje djeluju u svojim lokalnim zajednicama. A to je ono sto je najbitnije, da dobijemo mrezu entuzijasta koji komuniciraju izmedju sebe i djeluju na svoje najblize okruzenje.
Sajt www.ramboamadeus.com postao je neka vrsta cvorista na kome se ljudi susrecu i razmijenjuju ideje.
Reagujete li na licu mesta kada vidite da neko, recimo, baca otpatke kroz prozor automobila ili kesu u reku, flašu u more?
Naravno, sagnem se i skupim, ne govoreci nista, ne bih li postidio onog koji je bacio.
Neko vece sam u Herceg Novom, na setalistu skupljao staklo od slomljene flase, omladina me gleda sa nevjericom, ali ja sam uporno nastavio dok nisam i najmanji komad uklonio sa setalista.
Znam da bih kao anti junak, koji zajebava i sere gdje stigne bio blizi buntovnom duhu omladine, ali, meni je najbitnije da se dopadnem samom sebi.
Koje akcije u cilju buđenja ekološke svesti dalje planirate?
U Saradnji sa NGO Centrala i Ministarstvom zivotne sredine upravo radimo na scenariju jedne edukativne serije, iz koje ce ljudi nauciti kako da cuvaju okolinu i da efikasno koriste besplatnu energiju koja je svuda oko nas.
Eto, upravo smo ovog vikenda popili prvu solarnu kapiju u Srbiji, skuvanu na solarnom sporetu koji je dizajnirao ing. Lale Jankovic, evo, imate i sliku.
Letnju turneju počeli ste Nemačkoj: Keln, Frankfurt Linc… Da li se to ukus naših gastarbajtera menja? (Do sada su prođu uglavnom imali narodnjaci)
Ma ne mijenja se, turbo folk razvaljuje, mi sviramo po malim klubovima za ljubitelje jazza, funka , ili po festivalima koje organizuju stranci.
Moram da kazem da su privatni mediji u Srbiji svojom nepismenom programskom politikom izvrsili sistematsku primitivizaciju drustva, kako kod kuce tako i preko satelita u inostranstvu, zbog profita koju ubira shaka akcionara, generacije su pretvorene u topovsko meso brutalnog kapitalizma, nekriticku masu koja guta sve sto im se servira.
Dok se vlasnici privatnih medija na svojim mega jahtama kupaju u sampanjcu, glodjuci jastoge, uzivajuci u seksualnim uslugama maloljetnih konkubina, dezorjentisana, zaglupljena masa hipnotisano baulja izmedju lose placenog posla, podstanarskog stana i vecernjeg zombiranja uz TV na kojima imaju priliku da vide gluplje i gore od sebe, sto im daje laznu nadu da je sa njima sve ok.
Cini mi se da je to dio nekog ozbiljnijeg programa, u kome se balkanski zivalj sistematski priprema da radi nagluplje poslove za male pare, a tu crkavicu koju budu zaradili, opet da trose na neko jeftino smece koje im se uvaljuje preko tele shopova ili u lancima hipermarketa.
Scenario podsjeca na nesto sto je vec pokusano drugim svjetskim ratom. Da se slovenski zivalj pretvori u robove, ali se narod tada odbranio.
Medjutim ove nove metode su mnogo sofisticiranije pa nije jednostavno ni oduprijeti im se.
Obican covjek podcjenjuje brutalnost i nemilosrdnost kapitalista, koji u radnickoj klasi vide samo marvu koju treba iskoristiti do kraja.
Da li na osnovu muzike koju neko sluša možete zaključiti kakav je? Govorili ste: „Loša estetika uvek je posledica sumnjive etike“.
Otprilike.
Kakav je danas vaš odnos prema saradnji sa pevačima narodne muzike 90-ih (Vesna Zmijanac, Dragana Mirković)?
Jednom ste to ocenili kao: „Zaigrao sam u kolu destrukcije“.
Naravno. Iskreno receno, toliko sam prezirao balkanske prilike 90-ih da sam htio na brzinu da umem novac i da pobjegnem iz zemlje.
Vjerovali ili ne, kovao sam plan sa prijateljima da opljackamo Dafiment banku i da zapalimo u Brazil, srecom, pojavile su se
Lukrativne ponude sa estrade, koje su me sprecile da postanem kriminalac.
Svirate na džez festivalu u Lastovu, „Beerfestu“ u Beogradu, ali i na „Danima šljive“ u Blacu. Da li se repertoar razlikuje?
Napravio sam preko 100 pjesama, koje su zanrovski razlicite, pa mi je lako da prilagodim repertoar svakoj prilici.
A publika?
Moja publika je bistra. Zato je i nema mnogo.
Kako biste opisali jednog svog tipičnog slušaoca ili fana?
On je bistar, informisan, ipak, razocaran u sistem i bez mogucnosti da u drustvu prepozna perspektivu. Izlaz vidi u nadrealizmu.
Da li će publika na „Beerfestu“ čuti i nove pesme?
Onima koji prate moju klupsku karijeru nece nista biti novo.
Naravno, na Beer festu ce biti mnogo ljudi koji su dosli zbog piva a ne zbog mene, njima ce biti sve novo. Naravno, za mene je veliki izazov da nastupim pred tolikom masom, nadam se da cu zabaviti i njih i sebe.
Šta vas je podstaklo da napišete pesmu „10 depresivaca“?
(bilo bi divno da premijerno otkrijete nekoliko stihova)
Stanje stvari , naravno.
Dodjite na svirku, pa cete cuti zajedno sa muzikom.
Šta vas baca u depresiju? Ili izaziva loše raspoloženje?
Ljudska glupost.
Kažete da su vaši koncerti psihoterapija…
Za mene sigurno. Za publiku... pitajte njih.
Kako vas služe fiće?
Jedan je u Crnoj Gori, drugi u Srbiji.
Planirate li kupovinu ovog vozila u još nekoj od bivših republika?
Imam jedan fico, trenutno je na farbanju, zaista zelim da bude u perfektnom stanju, fico, koji je vec vise od 40 godina na nasim drumovima je ponos nase autoindustrije. Zato zasluzuje pravi tretman.
Čujem da ste ljubitelj i kamiona FAP? Šta vas još, osim toga što nije zgodan za parkiranje, sprečava da ga kupite?
Pa, nemam razlog da ga imam, jer ne prevozim teret. Ali kad bih nesto prevozio, kupio bih ga bez razmisljanja.
Idete li na jedrenje?
Da
Pozajmićete glas liku Brzotrzu u crtanom filmu „Sunđer Bob“, i tako naslediti Džona Depa koji je to isto radio u engleskoj verziji.
Da
