Daa, upravo tako, nakon 50 godina upotrebe, oštetile su se 4 keramičke pločice na podu od naše porodične "konobe" - tipičnog mediteranskog prizemlja ili suterena u kući, prostora za boravak i druženje.
Obično ljudi ostave koju keramičku pločicu viška dok postavljaju, ali nakon 50 godina ja zaista nisam mogao da ih nadjem. Kupio sam neke slične. A i neke sasvim različite.
Ispostavilo se da različite izgledaju ljepše, skrećući pažnju na sebe, kao da zovu, govore i provociraju da se nekako opravda razlog zašto su tako postavljene. I još su na slici ove dvije nove - medjusobno različite, da se dodatno vidi neka namjera u tome.
Namjera je zapravo, razviti novu estetiku, koja izlazi prije svega iz etike, a u našoj epohi to je svakako i ekologija.
Zašto bih ja skidao sve pločice i postavljao nove? To je i skuplje, i rogobatnije, više posla, više zagadjenja, više smeća, više vremena, više para, više emitovanja CO2 u atmosferu. Ljudi su u stanju zbog nekakve simetrije na koje nas je navikao estetski kič prethodnih vjekova, da se izlažu potpuno bespotrebnim zahvatima, troškovima i dodatnom zagadjenju planete.
Sa ponosom demonstriram novu estetiku izašlu iz ekologije. Nazvao sam je "Pizzicato de la cure", koristeći dvosmislenu šalu majstora iz zlatnog doba socijalizma.
Popravljajte stvari po kući. Krpite, nije bitno da li je sve simetrično, jednobojno.
Oči, to jest čulo vida, samo je sluga našem mozgu. Kad znamo razlog zašto smo uradili asimetrično, razlličito, pogled na naše djelo postaće više nego prijatan. Radujte se ljudi!
Pizzicatro de la cure!
